Značajan deo bačene garderobe i dalje može da se nosi, ali se uprkos tome ne koristi ponovo, pokazuje istraživanje koje su sproveli Fashion for Good and Circle Economy.

Analiza je obuhvatila 8.280 komada odeće iz postrojenja za sortiranje tekstila u Holandiji, Španiji, Poljskoj i Litvaniji.

Prema rezultatima, 37% analizirane garderobe nije imalo vidljiva oštećenja, dok je 41% imalo samo manje nedostatke poput sitnih fleka, tragova habanja ili nedostajućih dugmadi.

Izveštaj navodi da fizičko stanje odeće nije glavni faktor koji određuje njenu vrednost za dalju upotrebu, već da veliku ulogu imaju trendovi, stil i prepoznatljivost brenda.

Autori istraživanja ukazuju da se globalni sistem polovne garderobe suočava sa sve većim pritiskom zbog hiperprodukcije odeće i brzih promena modnih trendova.

Navodi se da je količina proizvedene odeće značajno porasla poslednjih godina, dok se broj nošenja jednog komada smanjuje.

Gde završava naša odeća

U okviru projekta analizirani su i tokovi izvoza polovne garderobe.

Posebna pažnja posvećena je pijaci Kantamanto u Gani, jednoj od najvećih svetskih lokacija za trgovinu polovnom odećom.

Prema podacima iz izveštaja, veliki deo odeće koja stiže na ovu pijacu ima oštećenja ili veoma malu tržišnu vrednost, iako se izvozi kao nosiva garderoba.

Time se finansijski i ekološki teret upravljanja tekstilnim otpadom prenosi na zemlje uvoznice.

Vredi li popravljati odeću

Izveštaj se bavio i ekonomskom isplativošću popravke i ponovne prodaje odeće.

Pokazalo se da kvalitetniji komadi i proizvodi poznatih brendova imaju veću šansu za obnovu i dalju prodaju, dok se jeftinija garderoba često ne isplati popravljati zbog visokih troškova rada i niske tržišne vrednosti.

U projektu su testirani i sistemi za automatsko sortiranje tekstila uz pomoć veštačke inteligencije.

Analiza pokazuje da bi unapređenje sortiranja, popravke i ponovne upotrebe moglo da poveća ekonomsku održivost tekstilne cirkularnosti i smanji količine garderobe koje završavaju kao otpad.