Ljudi često pogrešno procenjuju uticaj hrane koju jedu na životnu sredinu, pokazuje nova studija, što dodatno ukazuje na potrebu za uvođenjem oznaka o ekološkom uticaju.

Naučnici sa Škole za psihologiju Univerziteta u Notingemu sproveli su zadatak kategorizacije hrane u kojem je 168 učesnika iz Velike Britanije raspoređivalo različite prehrambene proizvode iz supermarketa u kategorije uticaja na životnu sredinu koje su sami osmislili i imenovali.

Rezultati su pokazali da postoji niz zabluda u vezi sa uticajem hrane na životnu sredinu. Nalazi su objavljeni u časopisu Journal of Cleaner Production.

Sistemi proizvodnje hrane značajan su izvor uticaja na životnu sredinu, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte i gubitak biodiverziteta.

 Da bi se podstakle promene u ishrani među građanima, ključno je razumeti kako ljudi percipiraju ekološki uticaj prehrambenih proizvoda, navode istraživači.

Kako se izračunava uticaj hrane na životnu sredinu

Uticaj hrane na životnu sredinu izračunava se kroz analizu životnog ciklusa, koja procenjuje ceo proces, od eksploatacije sirovina do odlaganja.

Ovaj pristup uključuje prikupljanje podataka o ulazima (kao što su đubrivo, voda i energija) i izlazima (poput emisija i otpada), a zatim procenu uticaja u više kategorija, kao što su emisije gasova sa efektom staklene bašte (često izražene kao ekvivalent CO₂), korišćenje zemljišta i potrošnja vode.

Dosadašnja istraživanja bavila su se ograničenim brojem vrsta proizvoda. Ova studija, finansirana od strane programa Smart Data Research UK, prva je koja ispituje percepcije širokog spektra prehrambenih proizvoda koji se mogu naći u tipičnoj kupovini.

Oznake o uticaju na životnu sredinu

Učesnicima su u istraživanju prikazane naučno procenjene vrednosti uticaja na nivou proizvoda, nakon čega su izveštavali da li su iznenađeni time koliko je taj uticaj visok ili nizak.

– Osmislili smo onlajn zadatak kako bismo uključili ljude u ovu temu i omogućili interaktivan i vizuelan način istraživanja njihovog razumevanja uticaja hrane na životnu sredinu. Utvrdili smo da bi učesnici bili spremni da promene svoje kupovne navike na osnovu ovog zadatka, navodeći da nameravaju da smanje (ili povećaju) buduću potrošnju proizvoda za koje su bili iznenađeni koliko je njihov naučno procenjeni uticaj visok (ili nizak) – rekao je Danijel Fletčer, postdoktorski istraživač sa Škole za psihologiju i vodeći autor studije i dodao:

– Naši nalazi takođe ukazuju na to da ljudima može biti teško da uporede uticaj proizvoda životinjskog porekla i visoko prerađene hrane, jer njihove efekte doživljavaju kao previše različite da bi ih međusobno merili. Oznake o uticaju na životnu sredinu koje daju jedinstvenu ukupnu ocenu (poput A–E) mogle bi da olakšaju takva poređenja potrošačima.