Može li se reciklirati tekstil? Zašto reciklažom odeće uglavnom nastaju industrijske krpe, termoizolaciona vuna i filc za nameštaj, dok se samo 1% pretvara u nove odevne predmete? Može li Srbija da razvije industriju netkanog tekstila, koja je među najprosperitetnijima u ovoj oblasti? Zašto se reciklirano vlakno ne koristi kao izvozni resurs?

Ovo su samo neke od tema o kojima u drugoj epizodi EkoTok podkasta razgovaraju Marina Tucović, menadžerka inovativnog programa za reciklažu tekstila RETEX Ženskog centra Užice i autorka podkasta Marija Dedić. 

Tucović otkriva da su prava rešenja za reciklažu tekstila sistemska rešenja koja zahtevaju kompletnu infrastrukturu, ali, kako kaže, ne možemo da govorimo samo o reciklaži, a da pre toga ne govorimo o smanjenju potrošnje, o problematičnoj modnoj industriji, ponovnoj upotrebi.

Reciklažom odeće ne mora se dobiti novi odevni predmet

Sagovornica EkoTok podkasta ističe da čvrsto veruje u reciklažu tekstila, ali kako dodaje, ne mora se reciklažom odeće dobiti novi odevni predmet. Dovoljno je, kako kaže, da se reciklirano tekstilno vlakno koristi za tehnički tekstil.

– Nije nužno da iz tekstila dobijete novi odevni predmet. Reciklirani tekstil je tekstil nižeg kvaliteta jer vi reciklažom smanjujete veličinu vlakana koje možete da koristite, ali nije tačno da tekstil koji se dobija od recikliranog tekstilnog vlakna nije odgovarajućeg kvaliteta. To je vlakno koje u svojoj dimenziji može da ima punu primenu u tehničkom tekstilu – ističe Tucović.

Ona objašnjava da je tehnički tekstil baza za proizvodnju mnogih proizvoda koje susrećemo, ali ne znamo da u svom sastavu sadrže to reciklirano tekstilno vlakno, bilo u auto industriji ili izolacionim materijalima.

– Tehnički tekstil je prava stvar za reciklirano tekstilno vlakno. Nisam pristalica da se reciklirano tekstilno vlakno uvodi u nove odevne predmete, ne zato što je to nemoguće, nego zato što je to mnogo skuplja tehnologija, jer ona zahteva dosta mešanja sa prirodnim vlaknom. Ali, mislim da za tim nema ni potrebe. Dovoljno je da namena recikliranog tekstilnog vlakna bude u delu tehničkog tekstila, to je veliki uspeh i za reciklažu tekstila, i za zaštitu životne sredine – napominje Tucović.

Srbija nema razvijenu industriju netkanog tekstila

Sagovornica EkoTok podkasta napominje da je reciklirano vlakno poluproizvod. Da bi se pretvorilo u bilo koji gotov proizvod, kao što je tehnički tekstil, mora da postoji industrija koja se time bavi, ističe Tucović.

– Nažalost, to u Srbiji nije slučaj. Srbija nema razvijenu industriju netkanog tekstila, ali to ne znači da Srbija reciklirano vlakno, ako ga imamo u određenim količinama, ne može da koristi kao izvozni resurs – napominje Tucović.

Rešenja za reciklažu tekstila

Prema njenim rečima, prava rešenja za reciklažu tekstila su sistemska rešenja koja zahtevaju kompletnu infrastrukturu, ali ne možemo da govorimo samo o reciklaži, a da pre toga ne govorimo o smanjenju potrošnje, o problematičnoj modnoj industriji, o ponovnoj upotrebi, pa tek onda o reciklaži.

– Ta neka, za mene potpuno nerazumna potreba da se te kolekcije prečesto pojavljuju, da se modni trendovi prečesto menjaju, s moje tačke gledišta to nema smisla – napominje Tucović.

Spalionice nisu dobro rešenje

Sagovornica EkoTok podkasta ističe da su spalionice instant rešenja koja samo pospešuju potrošnju. Kako kaže, spaljivanje je zadnja karika i namenjena isključivo za kategorije koje ne mogu da se iskoriste, ni kroz proces apciklaže, ni reciklaže, ni ponovne upotrebe, a prva karika jeste smanjenje potrošnje.

– U ovakvom društvu, takve ideje, instant rešenja, su opasne. A da ne pričam da su to izuzetno skupa postrojenja, izuzetno opasna ako se sa njima ne rukuje kako treba, posebno opasna za siromašne zemlje koje takve sisteme ne mogu da održavaju. Srbija je siromašna država, hteli mi to da priznamo ili ne. Mi nismo u mogućnosti da održavamo tako ozbiljne sisteme, a na kraju krajeva, to smo na različitim negativnim primerima, kroz različite sisteme održavanja, već dokazali – ističe Tucović.

Odgovornost pojedinaca i kompanija

Ona napominje da svako od nas treba da uradi onoliko koliko maksimalno može da bi se otpad smanjio.

– Da svako od nas dobro porazmisli, kad krene u kupovinu bilo koje vrste, da li mu je to potrebno ili je to posledica gledanja različitih reklama, da dobro razmislimo na šta trošimo novac koji niko od nas lako ne zarađuje. I da li tekstilni proizvod, ako ga više ne nosimo, možda možemo da iskoristimo za krpu, da ga doniramo, možda možemo da osmislimo neki novi proizvod. Mnogo toga mora da se menja u svesti naših ljudi, i lokalno i globalno, mi moramo da menjamo navike, što nije nimalo lako – kaže Tucović.

Ali, kako dodaje, ne treba sav teret da nose pojedinci, već treba da postoje sistemska rešenja.

– Ljudi koji donose odluke i ljudi koji se bave različitim biznisima, moraju da shvate da potrošačko društvo i način na koji mi sada funkcionišemo kroz najklasičniji oblik linearne ekonomije, ugrožava možda ne lično nas, ali naše potomstvo svakako. Životna sredina nema cenu. Džaba uspešne ekonomije i sve ako mi ovu životnu sredinu i zemlju toliko zagadimo da nećemo moći da živimo, šta ćemo onda sa tim novcem, šta ćemo sa tim uspešnim ekonomijama, kuda one vode.

Retex – rešenje za reciklažu tekstila

Sagovornica EkoTok podkasta govorila je i o Retexu, inovativnom programu Ženskog centra Užice za prikupljanje i reciklažu tekstila.

Program je nastao 2010. godine, a mesečno se prikupi od tone do tone i po tekstila. Upotrebljivo je više od 40% tekstila koji se donira korisnicima Centra. Deo koji ne može da se donira ulazi u radionicu za apciklažu.

– Od funkcionalno zdravih tkanina koje više ne mogu da se doniraju jer nisu modno dovoljno prihvatljive ili postoji neka fleka, rupica, mi se trudimo da napravimo novi proizvod, znači produžavamo vek trajanja tog tekstila. Jedan od naših bazičnih proizvoda jeste ceger – ističe menadžerka Retexa.

Ceger iz Retex radionice

Tucović ističe da je ponosna na građane i građanke iz cele Srbije koji stalno donose tekstil. To, kako kaže, potvrđuje da postoji interesovanje ljudi koji žele da budu društveno odgovorni i da znaju da su uradili neku dobru stvar.

– Ljudi žele da imaju takva rešenja, ali se moraju obezbediti uslovi i mora da postoji sistem, da ljudi budu upoznati šta se sa tim dešava. To je iskustvo sa tekstilom, ali ja sam gotovo sigurna da bi bilo iskustvo sa svim drugim kategorijama otpada ako ljudima objasnite i zašto je to važno i koji je njihov doprinos, jer mi svi volimo da udišemo valjda zdrav vazduh, da pijemo čistu vodu, da imamo lepo okruženje – objašnjava Tucović.

Proizvodi koji nastaju od doniranog tekstila

Reciklaža tekstila za 10 godina

Ona napominje da mora da postoji infrastruktura za tekstil koji je nemoguće donirati i apciklirati, a to je proizvodnja recikliranog vlakna.

– Tehnološka rešenja postoje i više i nisu tako skupa. Duboko verujem da će se neka rešenja naći i da ćemo za 10 godina, kada govorimo o reciklaži tekstila, reći, dobro, konačno, dugo smo čekali, ali smo se pomerili, imamo neka sistemska rešenja. Na kraju krajeva, mi nemamo mnogo vremena da čekamo, globalno, Srbija je samo deo te priče – napominje Tucović.

Ona zaključuje da je krajnje vreme da se neki koraci ubrzaju jer nema razloga za sporost.

– Niti je ovo više nova priča, niti priča koja zahteva posebne ekspertize, sve se da ubrzati. Samo moramo da shvatimo, da kada govorimo o ovakvim rešenjima, ne možemo da prvo govorimo o profitu, jer zdrav život nema cenu – zaključuje Tucović.