Kako ćemo 2050. godine zadovoljavati potrebe za hranom, stanovanjem, energijom i mobilnošću? Koji veliki poremećaji, od globalnih sukoba do klimatskog kolapsa ili digitalnog sloma, bi mogli da ih preoblikuju? I kako da ove ključne sisteme zaštitimo od takvih poremećaja? Ovo su pitanja kojima se bavi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) objavljen ovog meseca.

U izveštaju pod nazivom „Zamislimo održivu Evropu 2050: istraživanje implikacija za ključne sisteme proizvodnje i potrošnje“, EEA istražuje kako bi mogli da se razvijaju sistemi hrane, energije, mobilnosti i izgrađenog prostora u Evropi.

Kako se navodi u saopštenju, ovi sistemi su ključni za zadovoljenje osnovnih potreba građana, ali istovremeno predstavljaju značajan izvor pritisaka na životnu sredinu i klimu, zbog čega je važno razmotriti njihovu buduću evoluciju do 2050. godine.

Izveštaj dolazi u trenutku kada je Evropska unija pokrenula Strategiju pripravnosti, sa ciljem da ojača sposobnosti Evrope da spreči i odgovori na nove pretnje, uključujući klimatske promene i prirodne katastrofe. Strategija naglašava značaj strateškog predviđanja i anticipacije radi boljeg razumevanja budućih rizika i njihovih efekata.

Četiri scenarija budućnosti – Od tehnokratije do ekotopije

Izveštaj razmatra četiri zamišljene budućnosti (tzv. „imaginacije“) koje su razvili EEA i njegova mreža Eionet, analizirajući kako bi ključni evropski sistemi mogli da se razvijaju u svakom od njih. Svaka imaginacija predstavlja drugačiji put, oblikovan različitim društvenim pokretačima, modelima upravljanja i ulogom tehnologije. To su:

Tehnokratija za opšte dobro – Održivost se postiže državnom kontrolom na nacionalnom nivou, uz prioritet kolektivnog interesa društva. Tehnologija omogućava neviđeni nivo nadzora i kontrole nad društvenim i ekološkim sistemima.

Jedinstvo u nevolji – Evropljani reaguju na ozbiljne ekološke, klimatske i ekonomske krize tako što osnažuju EU da uvede stroge regulative i tržišne mere, kako bi se postavile jasno definisane granice za privredne aktivnosti.

Veliko razdvajanje – Inovativne kompanije postaju glavni akteri zahvaljujući tehnološkim probojima, naročito u bioekonomiji, što omogućava odvajanje rasta BDP-a od negativnih uticaja na životnu sredinu.

Ekotopija – Građanski sektor pokreće promenu u kolektivnom načinu razmišljanja i delovanja. Lokalne zajednice se ponovo povezuju sa prirodom, dok se tehnologija koristi štedljivo za održiv način života. Potrošnja i upotreba resursa se značajno smanjuju.

Uprkos razlikama, izveštaj identifikuje niz zajedničkih rešenja koja se pojavljuju u svim scenarijima: prelazak na alternativne izvore proteina, korišćenje rešenja zasnovanih na prirodi, elektrifikacija transporta, obnova postojećih zgrada i širenje sistema obnovljivih izvora energije. Ovi zajednički elementi predstavljaju pravce sistemskih promena koje su otporne na budućnost.

Testiranje otpornosti na poremećaje

Da bi se ocenila otpornost ovih budućih scenarija i identifikovale ključne ranjivosti, EEA je svaki scenario testirala kroz simulaciju velikih poremećaja – kao što su potpuni kolaps digitalnih sistema, globalni nemiri, klimatske katastrofe ili globalna finansijska kriza.

Ova analiza omogućila je identifikaciju kapaciteta koji društvu mogu pomoći da se nosi sa sistemskim promenama i gradi otpornost. Ključne oblasti obuhvataju:

saradničko i anticipativno upravljanje,

društveno angažovanje i kreativnost,

povezivanje s prirodom i empatiju,

prostorno planiranje i multifunkcionalno korišćenje zemljišta,

veštačku inteligenciju i digitalizaciju,

spremnost na šokove.

Dugoročno razmišljanje za otpornu budućnost

Ovaj izveštaj dolazi u trenutku kada EU preispituje svoju globalnu ulogu, nastojeći da ojača konkurentnost i obezbedi održivi prosperitet. Analiza jasno ukazuje da su sistemski i dugoročni pristupi ključni za oblikovanje politika koje će uzeti u obzir čitav spektar mogućnosti, izazova i prilika.

Namenjen donosiocima odluka, stručnjacima iz oblasti proizvodnje i potrošnje, kao i drugim akterima u društvu, izveštaj poziva na osmišljavanje otpornih, održivih budućnosti, i na njihovu izgradnju, već danas.