Zelena tranzicija nije teret za ekonomiju, već šansa „teška“ 10 triliona dolara

Zelena tranzicija nije teret za ekonomiju, kako se često misli, već bi mogla da joj doprinese sa 10,3 triliona dolara do 2050. godine, što je više od 5% od svetskog BDP, pokazuje novi izveštaj koji su objavili Arup i Oxford Economics.

Ključni element izveštaja je nova klasifikacija zelene ekonomije. Kako kažu autori, većina definicija zelene ekonomije preterano je fokusirana na specifičan kontekst poput dekarbonizacije.

Novi izveštaj uključuje šire ekološke i vrednosne kriterijume, poput  prilagođavanja i adaptacije na klimatske promene, biodiverziteta, cirkularnosti, a bavi se i pozitivnim ekonomskim i društvenim ishodima. Više od 500 zelenih aktivnosti navodi se u klasifikaciji, a izveštaj napominje i kako mogu biti uključeni tranzicioni sektori poput prirodnog gasa.

Strah je glavni razlog zbog kog reagujemo na klimatske promene, ali verujemo da ambicija takođe može biti pokretač ekološke akcije. Ovaj izveštaj pokazuje da zelena tranzicija nije teret za globalnu ekonomiju, već značajna mogućnost za prosperitet – rekao je Brajs Ričard iz Arupa.  

U izveštaju se napominje da će tranzicija ka čistoj energiji stvoriti nove kompetitivne mogućnosti za industrije, a da biznisi mogu povećati udeo na tržištu brzim prilagođavanjem na održivost. Kombinacija sabiranja eksternih troškova gasova staklene bašte i politike koja privlači javne i privatne investicije pomoći će ekonomijama da se dekarbonizuju, ali i doneti održivije industrije na duže staze.

– Kao ekonomisti, treba da budemo iskreni u vezi činjenice da će ublažavanje klimatskih promena biti skupo. Ali tranzicija ka ugljenično-neutralnoj svetskoj ekonomiji takođe predstavlja neverovatne mogućnosti – ističe Adrijan Kuper, direktor Oxford Economics.

Foto: Needpix