Reciklaža tekstila među državama članicama EU je ograničena i trenutno se odeća uglavnom reciklira u krpe za čišćenje i materijale za izolaciju – zaključak je izveštaja Evropske komisije o dizajnu i sprovođenju politike upravljanja tekstilnim otpadom.
Cilj je potpuno drugačiji. Trenutna strategija EU za održive i cirkularne tekstilne materijale predviđa cirkularni ekosistem za tekstil sa dovoljnim kapacitetima za reciklažu „od vlakna do vlakna“, uz obezbeđivanje smanjenja spaljivanja i odlaganja tekstila na minimum.
Novi izveštaj, čiji je cilj da sumira “tehno-naučnu” bazu znanja različitih opcija za reciklažu, oporavak i odlaganje otpadnih tekstila, primećuje da je reciklaža tekstila ograničena među državama članicama EU i trenutno je uglavnom zastupljena transformacijom odeće i tekstila za domaćinstvo u krpe za čišćenje i materijale za izolaciju.
Međutim, zatvoreni reciklažni pogoni, posebno za postindustrijski tekstilni otpad, počinju da se pojavljuju u EU, navodi izveštaj.
Izveštaj takođe ističe kako procena ciklusa života i analiza troškova ukazuju da su ponovna upotreba i priprema za ponovnu upotrebu najisplativije opcije i imaju najbolje ekološke performanse.
– Za razliku od spaljivanja i odlaganja, reciklaža obično donosi dodatne ekonomske uštede – navodi izveštaj, dodajući da je identifikovao i ekonomske i neekonomske prepreke reciklaži.
Glavni problemi u upravljanju otpadom od tekstila odnose se na nedostatak odvojenog prikupljanja i izvoz nesortiranog materijala u zemlje van Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, što može stvoriti negativne ekološke i socijalne uticaje zbog niskog kvaliteta i ponovne upotrebljivosti izvezenog materijala.
Izveštaj takođe zaključuje da operatori koji upravljaju posebno prikupljenim otpadom obično preferiraju reciklažu kao opciju za upravljanje nepotrebnim otpadom u odnosu na spaljivanje i energetsku obnovu.
– Kapacitet za reciklažu tekstila raste, a postoji i potražnja za korišćenjem recikliranih materijala u odeći. Međutim, povećanje reciklaže ometaće značajne ekonomske i neekonomske tržišne barijere, uključujući tehnička ograničenja. Politička intervencija može biti poželjna kako bi se barijere prevazišle – navodi se u izveštaju.