Do kraja ove godine, i naši potrošači mogli bi da u prodavnicu odnesu plastičnu flašu, a da za to dobiju novac. Jer, kako je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao Tanjugu, do kraja godine biće doneta odluka o uvođenju sistema za prikupljanje PET ambalaže. Da li će naši potrošači za vraćenu flašu dobiti nadoknadu u vidu novca ili će na neki drugi način biti stimulisani da vraćaju PET ambalažu, još se ne zna. Ali, u toku je izrada studije o depozitnom sistemu koji podrazumeva da se ambalaža vrati u radnju i za nju dobije nadoknada. Za nekoliko nedelja, studija će se naći na javnoj raspravi, najavio je ministar.
– Na kraju ćemo doneti odluku, ali ovako više ne može da bude, niti će biti. Naša odluka će biti zasnovana na interesu da Srbija bude potpuno čista. Posle javne rasprave, Ministarstvo će doneti odluku – rekao je ministar Trivan Tanjugu.
Kako je u svetu
Depozitni sistem jedna je od mera kojoj države Evropske unije pribegavaju kako bi smanjile količinu otpada. Plastika je prepoznata kao najveća pretnja po životnu sredinu. Podaci pokazuju da oko 13 miliona plastičnog otpada završi u okeanima svake godine. Od otpada pronađenog na plažama Evropske unije, čak 80 odsto čini plastika. U zakonodavstvu EU depozitni sistem navodi se kao važan instrument koji omogućava ponovnu upotrebu ambalaže i smanjenje količine otpada. Tamo gde je uveden, depozitni sistem se pokazao kao efikasan za prikupljanje plastičnih flaša i njihovo recikliranje – stopa recikliranja se povećava na 90 odsto.
Ovaj sistem podrazumeva da kupac prilikom plaćanja proizvoda plati određenu sumu koja će mu biti vraćena nakon što ambalažu donese na za to predviđeno mesto. Obično su to mašine u supermarketima u koje se ubacuju flaše, dobije se račun koji se onda naplati na kasi. Iz tih mašina, flaše se odvoze u centralu gde se recikliraju. Sistemom može upravljati država, ali nekad je poveren i privatnim kompanijama.
Tamo gde je depozitni sistem uveden, stopa recikliranja se povećava na čak 90 odsto
Promena navika potrošača
Iskustvo Švedske, koja je ovaj sistem uvela još 90-ih godina prošlog veka, pokazuje da industrija relativno brzo uviđa svoj interes, jer su joj na raspolaganju novi materijali. Ono što se ispostavilo kao najveći izazov je promena navika potrošača.
U ovom delu, ključnu ulogu igra cena. Ona ne sme da bude suviše niska jer tako potrošači neće biti motivisani da vraćaju ambalažu. Trenutna cena u zemljama koje su uvele depozitni sistem je između 10 i 50 centi, u zavisnosti od veličine flaše. Negde je cena zakonom utvrđena, kao u Norveškoj, a negde se kreira slobodno, kao u Nemačkoj.
Na spisku evropskih zemalja koje su uvele depozitni sistem nalaze se i Danska, Island, Finska, Estonija, Holandija, Hrvatska i Litvanija. Najuspešnija je Norveška sa stopom od čak 97 odsto recikliranja plastičnih flaša. Najmanje uspešna je Estonija sa 82,7 odsto vraćene ukupne ambalaže, što uključuje konzerve, plastiku i staklo.
