Odeća od recikliranog poliestera se poslednjih godina našla u gotovo svim lancima brze mode koji na ovaj način žele da pokažu svoju brigu za životnu sredinu. Međutim, recikliranje nije čarobni štapić koji će nas spasiti od negativnog uticaja modne industrije.
Koliko se zapravo odeće reciklira? Prema podacima Fondacije Elen Mekartur, samo 1 odsto. Još 12 odsto se reciklira u manje vredne predmete (downcycling), kao što su punjenja za dušeke, krpe, izolacioni materijal.
100 milijardi komada odeće godišnje se proizvede
Prema podacima konsultantske kuće McKinsey, godišnje se širom sveta proizvede neverovatnih 100 milijardi komada odeće. Zato se mnogi iz industrije nadaju da će recikliranje rešiti deo problema. Ali, recikliranje koje se obično svodi na mehaničke ili hemijske procese kojima se razbijaju postojeća vlakna i stvaraju nova, uopšte nije jednostavno.
Odeća trenutno nije dizajnirana tako da omogućava recikliranje, ističe Laura Balmond iz inicijative Učinite modu cirkularnom.
– Odeća se obično pravi od mešavine materijala, a trenutno nemamo uspešnu tehnologiju koja razdvaja materijale i reciklira ih u visoko kvalitetna vlakna. Takođe, hemikalije koje modna industrija koristi stvaraju poteškoće – rekla je Balmond za britanski Vogue.
Drugi problem je što reciklirani materijali mogu više koštati od nerecikliranih, pa se brendovima ne isplati da ih koriste. Problem je i sa dostupnošću materijala.
Šta je zapravo reciklirani poliester
Reciklirani poliester je postao veoma popularan kod brendova koji vole da se predstave kao ekološki, ali manje je poznato da 95 odsto zapravo dolazi iz recikliranih plastičnih flaša, a ne iz odeće.
– Ako koristite PET flaše, zapravo prekidate krug cirkularnosti jer je jednostavno reciklirati flaše u flaše. A reciklirani poliester se jako teško ponovo reciklira – ističe Philipa Grogan, konsultantkinja za održivost.
Kad je reč o recikliranom pamuku, upitan je kvalitet materijala. Kako Balmond objašnjava, uobičajena metoda recikliranja pamuka je mehaničko recikliranje. To znači da vlakna postaju kraća, pa se vremenom gubi kvalitet.
– Brendovi onda mešaju ovaj pamuk sa drugim materijalima kako bi ga ojačali, npr. sa poliesterom. A onda su ponovo na početku jer su pomešali dva materijala – upozorava Balmond.
Ne možemo se osloniti na odgovornost kompanija
Poslednjih godina, pojavile su se obećavajuće tehnologije, poput one koju koristi švedska kompanija Renewcell koja proizvodi novi materijal korišćenjem tekstilnog otpada. Tu je i Green Machine koji podržava H&M, a koji reciklira tekstil sastavljen od dva ili više materijala.
Fokus je i na dizajnu koji će olakšati recikliranje, kao što je upotreba mono materijala i vođenje računa da je bilo koji detalj reciklabilan. Neki brendovi su počeli da uvode potpuno reciklabilne komade, poput Infinite Hoodie koji su napravili Stela Makartni i Adidas.
Ali, sve ove inovacije ostaju na pojedinačnom nivou i nisu dovoljne da bi ostvarile značajniji uticaj na industriju koja toliko zagađuje planetu.
Potrebni novi zakoni
Očekuje se da će novi zakonodavni okvir ubrzati proces recikliranja u modnoj industriji. EU trenutno radi na uvođenju zakona o produženoj odgovornosti proizvođača, koji će učiniti brendove finansijski odgovornim za prikupljanje, razdvajanje i recikliranje tekstila. Bez promena u zakonodavstvu, teško da se može računati na odgovornost kompanija, upozoravaju stručnjaci.
A upravo zakonodavni okvir treba da omogući i promenu poslovnih modela, od onog koji potencira jeftinu odeću, do onog koji će omogućiti da odeća bude u upotrebi što duže. To podrazumeva ponovnu prodaju, iznajmljivanje, prepravke, kao i smanjivanje količine odeće koju kupujemo.
