Lako je na tabli nacrtati šemu o prelasku na cirkularnu ekonomiju, znatno je teže taj proces sprovesti u praksi. Ipak, nije nemoguće – zaključak je učesnika okruglog stola o cirkularnoj ekonomiji koji je održan na Poslovnom forumu Srbija – Slovenija u Beogradu.
Kako da proizvođači nađu svoj interes, jedno je od ključnih pitanja u prelasku na cirkularnu ekonomiju. Direktor kompanije Zeos Emil Šehič ističe da je kod proizvođača prisutan strah da li će moći da ostvare profit.
– Ali i to se menja. Filips je, primera radi, počeo da prodaje svetlost umesto lampi. U tome je ključ. Cirkularna ekonomija nije samo pitanje recikliranja, već treba da razmišljamo o produženoj odgovornosti proizvođača, dužem roku upotrebe proizvoda, ponovnoj upotrebi umesto bacanja. Akcenat treba da bude na prodaji usluga umesto proizvoda – napominje Šehič.
Gušimo se u otpadu
Šehič, čija se firma bavi upravljanjem elektronskim otpadom, naglašava da prema podacima iz 2016. godine, ukupna težina električnih uređaja po osobi u Skandinaviji iznosi 320 kilograma, u Sloveniji 170, a u Srbiji 90 kilograma. Pre pet godina, u svetu je bilo 44 miliona tona elektronskog otpada, a 2021. godine biće 52 miliona, procena je Ujedinjenih nacija. Da ni Slovenija nema sva rešenja za otpad, otkriva koordinatorka SRIP “Krožno gospodarstvo” dr Dragica Marinič.
– Svi se gušimo u otpadu koji se može iskoristiti za energiju. Ni mi nemamo sva rešenja za otpad, svaka država Evropske unije to rešava na svoj način. Naša ideja je da se za svaki otpad, od tekstila, preko plastike, stakla, do gume uspostavi posebna regulativa. Ne mogu da važe isti propisi za sve – kaže dr Marinič.
Prema proceni UN, 2021. godine svet će preplaviti 52 miliona tona elektronskog otpada
Direktor firme za upravljanje otpadom “Snaga” iz Maribora, Cveto Žalik, otkriva da se cena tretmana po toni otpada u Sloveniji povećala, sa 120 evra 2018, na 170 evra ove godine.
– Pitanje isplativosti cirkularne ekonomije stalno se postavlja. Ali ne znam da li će se postavljati kad budemo imali deponije na svakih pet metara. Ni solarni paneli u početku nisu bili ekonomični, pa nas to nije sprečilo da ih pravimo – kaže Žalik.
Da nam život bude lakši
U cirkularnoj ekonomiji veoma je važan kvalitet sekundarnih sirovina, smatra direktorka Instituta za zaštitu životne sredine i senzora (IOS), prof.dr Aleksandra Lobnik. Jer, kako kaže, ako kvalitet nije isti kao kod primarnih, teško će se prodati.
– I voda može biti izvor sekundarnih sirovina. Više se voda ne koristi samo za prečišćavanje. Ako imate metal u vodi, on se može izvući, kao i sve druge materije. Ka tome idemo u Sloveniji, zanima nas sve što se može reciklirati – jasna je prof.dr Lobnik čija se firma bavi razvojem optičkih hemijskih senzora koji treba da ustanove kvalitet vode i vazduha.
Za Srbiju, ističu učesnici okruglog stola, ima novca u pretpristupnim fondovima EU
Otpad je, ipak, samo deo priče o cirkularnoj ekonomiji, slažu se učesnici okruglog stola koji su pozvali predstavnike srpskih firmi da dođu u posetu i razmene iskustva. A za Srbiju, ističu, ima novca u pretpristupnim fondovima Evropske unije.
– Sada se o cirkularnoj ekonomiji govori u celom svetu. Sve članice Evropske unije treba da pripreme strategiju pametne specijalizacije što i vas čeka u nekom trenutku. Važne su nam dobre tehnologije, kao i povezanost, da udružimo energiju kako bismo zajedno došli do najboljih rešenja. Slovenija je u cirkularnoj ekonomiji dve godine, to je proces koji ne ide baš kao brzi voz, ali kreće se. Neophodna je promena filozofije sa linearnog na cirkularni model, a sve zbog jednog cilja, da nam život bude lakši – zaključuje dr Marinič.
