Nekada rudarski kraj sa termoelektranom, danas zelena regija sa solarnim panelima – tako bi se u jednoj rečenici moglo opisati slovenačko Zasavje koje je pre 20 godina odlučilo da krene putem energetske tranzicije.

U regiji koju njeni stanovnici opisuju kao srce Slovenije, rudnici uglja i termoelektrana su zatvoreni, na mestu gde se odlagao pepeo iz termoelektrane, nikli su solarni paneli snage 3 MW, a uskoro bi trebalo da počne izgradnja najveće zadružne solarne elektrane u zemlji.

Ipak, od nekada do danas, nije bilo lako doći. Na tom putu kojim mnogi stanovnici nisu želeli da krenu, izgubljeno je 5.000 radnih mesta, dok se u potrazi za boljim životom iselilo 11% žitelja.

Zasavje, koje čine četiri opštine – Trbovlje, Hrastnik, Zagorje na Savi i Litija – sada traži način da razvija turizam i nove tehnologije. Da spreči dalji odlazak ljudi. I pokaže da se može živeti i bez uglja.

Građani bili protiv zatvaranja rudnika

Upravo to zanimalo je novinare iz Srbije koji su posetili ovaj region u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“. Tog kišnog, hladnog, maglovitog decembarskog dana stigli smo u Trbovlje. Idealna scenografija za grad koji je dva veka bio rudarski centar.

Grad koji je dom za nešto više od 16.000 stanovnika, a u kom je osnovana kultna slovenačka grupa Lajbah davne 1980. godine, nalazi se u centralnoj Sloveniji na 60 km od Ljubljane.

Simbol grada je dimnjak koji pripada danas ugašenoj termoelektrani Trbovlje. Sa svojih 360 metara, to je najviša građevina u Sloveniji i najviši dimnjak u celoj Evropi. Nije bez razloga ovaj dimnjak tako visok – trebalo je osigurati uklanjanje emisija štetnih gasova iz duboke uske doline pod svim vremenskim uslovima.

Termoelektrana na lignit Trbovlje otvorena je 1915. godine, ali tradicija rudarstva ovde je počela pre više od dva veka. Ugalj je značio život. Zato i ne čudi da je lokalno stanovništvo nerado prihvatilo odluku da se 2014. godine zatvore termoelektrana i poslednji rudnik.

Direktor Regionalne razvojne agencije Zasavje Jani Medvešek ne krije da je lokalno stanovništvo bilo protiv zatvaranja. Ipak, na održanom referendumu, ostatak zemlje je podržao ideju o zatvaranju.

Danas je centralno pitanje kako oporaviti kraj koji je izgubio i poslove i stanovništvo zbog energetske tranzicije. Prema podacima RRA Zasavje, između 2002. i 2019. godine izgubljeno je 23% radnih mesta, dok je broj stanovnika smanjen za 11%. BDP po stanovniku je sada samo 48% proseka za Sloveniju (dok je 2000. bio 72%).

– Od 2000. godine kada je počeo proces zatvaranja rudnika, do danas, izgubili smo više od 5.000 radnih mesta koje nikada nismo nadomestili. Ostalo je nešto hemijske i staklarske industrije, ali to je zanemarljivo. Danas zaostajemo za razvojem cele zemlje – ističe Medvešek.

Zbog svega toga, region je pogodan za podršku Fonda za pravednu tranziciju EU. Sredinom decembra, Evropska komisija je objavila da će Slovenija od Fonda za pravednu tranziciju dobiti 258 miliona evra. Pomoć EU treba da obezbedi pravednu klimatsku tranziciju u regiji Savinjsko-Saleška (Saša) i Zasavje.

Kako se navodi, u Zasavju će sredstva biti iskorišćena za dekarbonizaciju regije, solarne elektrane, mere energetske efikasnosti, podršku malim i srednjim preduzećima u razvijanju inovativnih poslovnih modela, kao i mere koje će pomoći otvaranju novih radnih mesta.

Holandski Limburg kao primer

Stanovnici Zasavja inspiraciju traže u dobrim primerima EU, poput onog iz Holandije. Regija Limburg, koja je pre 40 godina bila poznata po uglju, transformisala se u jedan od najrazvijenijih regiona u Evropi sa razvijenim turizmom, zdravstvenim uslugama, univerzitetskim centrom u Mastrihtu.

Dakle, moguće je, shvatili su čelnici Zasavja i odlučili da ne sede skrštenih ruku. Nakon zatvaranja rudnika i termoelektrane, ostalo je mnogo napuštenih objekata od kojih će neki biti iskorišćeni. Na mestu nekadašnjih radionica u rudniku, nići će Centar za razvoj, demonstracije i trening za tehnologije bez ugljenika.

Izgradnja Centra, čija je ideja da poveže industriju i nauku i uključi mlade generacije u energetsku tranziciju, započela je u novembru. Investicija je vredna 30 miliona evra od kojih će država obezbediti 15%, a Fond za pravednu tranziciju 85%.

– Izgradnjom Centra, mladi će videti da mogu da ostanu ovde, da ne moraju da idu u Ljubljanu. Tražićemo šanse i u turizmu, jer sad imamo čist vazduh, iako svi i dalje misle da smo crna regija. Nadamo se novim investicijama i iz drugih zemalja i računamo na zelene fondove EU – kaže Jani Medvešek.

Solarna elektrana Prapretno na mestu nekadašnjeg odlagališta pepela

Još jedna lokacija u blizini zatvorene termoelektrane je iskorišćena. Odlagalište pepela ugašene termoelektrane je rekultivisano i na tom zemljištu je izgrađena solarna elektrana Prapretno koje se nalazi u opštini Hrastnik.

Najveća solarna elektrana u Sloveniji ima 6.500 panela, snagu od 3MW, a prosečna dnevna proizvodnja pri sunčanom danu je više od 10 MWh. Investitor je državni Holding Slovenske elektrane (HSE). Vrednost investicije procenjuje se na 2,5 miliona evra, a očekuje se da će se isplatiti za 12 godina.

Izgradnja velikih solarnih elektrana deo je strategije Slovenije da napusti ugalj. Termoelektrana na ugalj u Šoštanju i rudnik uglja u susednom Velenju, koje vodi državna elektroprivredna kompanija, trebalo bi da budu zatvoreni do 2033. godine koja je označena kao dan D za napuštanje uglja. Ali, to je bilo pre energetske krize. Sada će taj datum, veruju mnogi, biti prolongiran.

Dejan Zupanc iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja otkriva nam da je ove godine elektrana proizvela 15% više energije od planiranog.

– To je dovoljno za 800 kuća i 1.500 stanova. Kad je reč o daljem napuštanju uglja, plan je da se do 2033. godini zatvori i TE Šoštanj. Gubitak energije bi se nadomestio velikim solarnim elektranama poput ove. Ima potencijala i za hidroelektrane, planirane su tri na Savi. Videćemo sada zbog krize da li će 2033. godina ostati kao rok za zatvaranje ili će to biti produženo – kaže Zupanc.

Najveća zadružna solarna elektrana u Sloveniji – Prosečno početno ulaganje od 600 evra

Osim velikih elektrana, u planu su i manje. Na krovu osnovne škole „Narodni heroj Rajko Hrastnik“ nići će solarna elektrana snage 300 kWp, koja će proizvoditi 300.000 kWh energije.

Biće to najveća zadružna elektrana u Sloveniji.

– Opština Hrastnik ima verovatno najviše solarnih elektrana po stanovniku. Za sada je njihova snaga 4,5 MW. Postoje dve velike, niz malih, individualnih, a u planu je treća, a zapravo prva zadružna elektrana u zemlji koja će biti izgrađena kao partnerstvo lokalne zajednice i građana. Povezaćemo školu, 20-25 domaćinstava i nekoliko preduzeća i svi će imati vlasništvo preko zadruge i dobijati jeftiniju energiju – kaže podsekretar za područje infrastrukture, informatike i energetike opštine Hrastnik Božidar Roglič.

Investicija u ovu solarnu elektranu je vredna 280.000 evra – oko 20% je kapital vlasnika, 20% sufinansira Ministarstvo za infrastrukturu, a za ostatak sredstava se aplicira kod banke za kredit. Posle 15 godina kredit se otplaćuje.

– Svaki vlasnik plaća cenu proporcionalnu količini energije koju troši. Stan koji troši 4.000 kWh struje godišnje, treba da računa na udeo u solarnoj elektrani od 4kW. Budući da je cena po kilovatu 150 evra, to domaćinstvo imaće početno ulaganje od 600 evra. U prvih 15 godina, troškovi za struju biće smanjeni za 30%, a posle 15 godina, ušteda troškova je od 60 do 70% – objašnjava Roglič.

Dokumentacija je pripremljena, treba da se finišira ugovor i zatim na krovu škole kreće instalacija solarnih panela koja traje nekoliko nedelja. U ovom modelu, nema prodaje struje – ako se proizvede više, zadruga neće zaraditi.

– Ideja je da okupimo zajednicu oko toga da dobije jeftinu energiju. Naravno da nisu sva domaćinstva pristala, imali smo sastanak sa stanarima i glavno pitanje je bilo da li će im se isplatiti. Ali većina građana je dobro reagovala. Za sada, mogu samo da učestvuju domaćinstva oko škole koja su na istom transformatoru. Kasnije će moći da se pridruže građani drugih delova, a planiramo da uključimo i firme, javne zgrade – poručuje Roglič.

Dok na kraju jednodnevne posete napuštamo Zasavje, pokušavamo da odgovorimo na početno pitanje – može li se živeti bez uglja?

Kategorično „da“ ne bi uzelo u obzir brojne prepreke na putu energetske tranzicije. Kategorično “ne” bilo bi slepo za dugoročne posledice korišćenja uglja. Zato je tu, umereno optimistično, uslovno „može“ – uz razvoj alternativnih izvora energije, ozbiljan plan za ekonomsku tranziciju regije jer će mnogi poslovi biti izgubljeni, uz zajednički rad svih – od lokalnih vlasti do građana. I, možda i najvažnije, uz neizostavnu pomoć EU.

Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.