Modna industrija se najvećim delom oslanja na upotrebu jeftinih sintetičkih vlakana koja se proizvode od fosilnih goriva, reciklirani poliester se posmatra kao magična pilula, umesto suštinskih cirkularnih rešenja, a greenwashing je najaktuelniji trend proleće/leto 2021 – pokazuje istraživanje fondacije Changing Markets o stanju u modnoj industriji.

Umesto adresiranja izvora problema, a to je ovisnost o proizvodnji vlakana zasnovanih na plastici, modne kompanije se oslanjaju na odlaganje i taktike skretanja pažnje, uključujući greenwashing, navode istraživači. Zato apeluju na zakonodavce da donesu rešenja koja će modnu industriju postaviti na održiviji put.

Istraživanje je obuhvatilo 46 brendova, od predstavnika brze mode do luksuznih. Razmatrane su njihove javno dostupne tvrdnje o održivosti, odgovori iz upitnika, dok je za 12 brendova analizirana onlajn prodavnica i javno dostupni podaci.

Rezultati su, kako kažu istraživači, duboko zabrinjavajući. Pokazuju da brendovi i dalje ignorišu rastuće zagađenje plastikom koje proizilazi delom i zbog njihove zavisnosti od sintetičkih vlakana.

– Primetan je manjak transparentnosti o količini sintetike u kolekcijama, pribegavanje greenwashing taktikama, poput recikliranja PET flaša u odeću, umesto okretanja istinskim cirkularnim rešenjima u kojima se proizvodi prave da budu trajniji, da mogu da se poprave, ponovo iskoriste i recikliraju – navodi se u izveštaju.

Njeno veličanstvo sintetika

Autori podsećaju da sintetička vlakna čine 69 odsto svih materijala koji se koriste u tekstilnoj industriji, a očekuje se da do 2030. godine dostignu 75 odsto. Odeća napravljena od ovih vlakana je jeftina i često se baca već posle 7-8 nošenja i završava na deponijama, u spalionicama ili bačena u prirodi.

Mada je veliki deo kompanija, 83 odsto, pristao na istraživanje, samo oko pola, 26 brendova, obezbedio je neki nivo transparentnosti o upotrebi sintetike. Nijedna kompanija nije dala jasno obećanje da će prestati sa upotrebom sintetičkih vlakana. Samo šest, i to Dressman, Esprit, Hugo Boss, Puma, Reformation i United Colors of Benetton navelo je da želi da izbegne ili smanji upotrebu sintetike.

Većina analiziranih sportskih brendova, Adidas, Asics, Nike, Reebok saopštili su da je najveći deo kolekcija zasnovana na sintetici. Ipak, nijedan brend osim Pume nema nameru da smanji upotrebu sintetike. Puma je navela da sintetika predstavlja „samo“ pola od ukupnih materijala, ali i da planira da postepeno smanjuje upotrebu poliestera.

Među najgore rangiranim brendovima, 11 čine kompanije iz Severne Amerike (SAD ili Kanade). Među njima su Nike, Target, Walmart, Patagonia koja naročito iznenađuje jer je brend koji reputaciju gradi na održivosti.

– Njih smo smestili u crvenu zonu zbog toga što nisu javno objavili informacije o upotrebi sintetike i planovima da je izbace, niti su učestvovali u našem upitniku – objasnili su autori.

Rešenje nije u recikliranom poliesteru

Uočljivo je i da se downcycling posmatra kao magična pilula koja će sve da reši. Reciklirani poliester napravljen od pet flaša je glavni način na koji brendovi planiraju da smanje zavisnost od fosilnih goriva. Većina kompanija, 85 odsto saopštila je da planira da postigne ciljeve o recikliranom poliesteru koristeći poliester dobijen od PET flaša.

– Nasuprot tome, nijedan brend nije saopštio da mu je cilj recikliranje vlakna u vlakno, niti kompanije prave potrebne investicije kako bi u budućnosti osigurali da se odeća može reciklirati u odeću – navodi se u izveštaju.

Uprkos tome, mnogi brendovi u javnost plasiraju tvrdnje koje dovode potrošače u zabludu o tome kako proizvode čine reciklabilnijim. Upotreba izraza poput održivo, napravljeno od održivih materijala, iz održivih izvora, neke su od čestih tvrdnji.

– Dalji primeri greenwashinga uključuju brendove koji promovišu svoj održivi imidž time što za svoje proizvode koriste plastiku iz okeana ili reciklirane mreže za ribolov. Na primer, Patagonia i Adidas reklamiraju svoju upotrebu plastike iz okeana kao bolju opciju od sirove plastike, ali taj pristup se suočava jedino sa posledicama zagađenja plastikom, umesto sa izvorom – ističu autori.

Kad je reč o mikroplastici, većina brendova se drži uobičajenog poslovanja dok se, kako navode, na obavi više istraživanja. Većina razmatra rešenja koja ne rešavaju uzrok, već posledicu, poput filtera za mašine za veš i fabrika za tretman i preradu otpadnih voda.

Zara ili H&M – ko je „zeleniji“

Istraživanje online radnji i javno dostupnih podataka donelo je slične rezultate. Istraživanje je sprovedeno među 4028 proizvoda iz prolećne i letnje kolekcije firmi Asos, Boohoo, Forever21, George at Asda, Gucci, H&M, Louis Vuitton, Marks and Spencer, Uniqlo, Walmart, Zalando i Zara. Rezultat je da 67 odsto proizvoda ima neki tip sintetike. H&M ima za procenat više sintetike od Zare, 65 odsto naspram 64 odsto u Zari. Ali, njihova conscious kolekcija koja je reklamirana kao ekološki prihvatljivija, ima 72 odsto sintetike, dok Zarina Join life kolekcija ima 45 odsto sintetike.

Većina brendova koristi eko tvrdnje, a 39 odsto proizvoda ima neku zelenu tvrdnju na etiketi. Zara i Gucci imaju najmanje ovakvih tvrdnji, dok H&M ima čak 96 odsto.

Primera radi, tvrdi se da je odeća reciklabilna ili napravljena od monomaterijala, dok je zapravo napravljena od mešane sintetike koju je nemoguće razdvojiti. Ili, odeća ima etiketu ’odgovorno’ bez objašnjenja, a podaci pokazuju da sadrži do sedam različitih tipova vlakna. Tu su i proizvodi napravljeni od 100 odsto poliestera, a koji su ipak uvršteni u održivu kolekciju.

– Više nego ikad, hitno je da nastupe donosioci odluka i da pronađu efektivna zakonska rešenja koja će modnu industriju postaviti na održiviji put. Dolazeća EU strategija o tekstilu je prilika za to. Evropska komisija treba da pristupi rešavanju modela brze mode koji je neodrživ. Treba da uvede EPR šeme, produženu odgovornost proizvođača, sa obaveznim i ambicioznim merama o ekodizajnu. Brendovi treba da budu odgovorni za kraj životnog veka svojih proizvoda koji treba da budu prikupljani odvojeno, ponovo upotrebljavani, popravljani i na kraju reciklirani u nova vlakna. Potrebna su nam takođe propisi o zelenim tvrdnjama jer kako naše istraživanje potvrđuje, na Divljem zapadu greenwashinga, brendovima trenutno prolazi da iznose niz tvrdnji koje dovode potrošače u zabludu – zaključuju autori izveštaja.