Cirkularna ekonomija u Evropi – šanse, izazovi, prepreke

Dok stidljivo korača putem ka cirkularnoj ekonomiji, Srbija ima sreću da može da uči na greškama zemalja koje su ovaj model već počele da primenjuju. Da se i Evropa suočava sa mnogobrojnim preprekama u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji otkriva dr Hening Vilc sa Vupertal instituta za klimu, zaštitu životne sredine i energiju koji je nedavno u Privrednoj komori Srbije na konferenciji “Cirkularna Srbija” održao predavanje “Izazovi cirkularne ekonomije u Nemačkoj i Evropi”.

Moguće je ostvariti profit ako se usvoji model cirkularne ekonomije, kao alternativa današnjem linearnom koji ne uzima u obzir činjenicu da je resursa sve manje, ali potrebna su značajna početna ulaganja, sistemske promene i tesna saradnja nauke i industrije, istakao je gost iz Nemačke. Prema Vilcovim rečima, usvajanjem principa cirkularne ekonomije, procenjena godišnja ušteda samo na materijalima je 706 milijardi dolara. Otvorila bi se nova radna mesta, oko 1,2 miliona širom Evrope, s tim što bi se moralo računati na gubitak 250.000 postojećih radnih mesta kao rezultat nestajanja starih industrija.

– Ideja cirkularne ekonomije deluje jednostavno na papiru, ali u realnosti je reč o ozbiljnim sistemskim promenama. Neophodna je moderna i brza infrastruktura, lako prilagodljiva novom modelu ekonomije. Potrebna su značajna početna ulaganja u istraživanja i monitoring i neophodna je tesna veza između nauke i industrije, istraživanja i razvoja. Tek posle perioda inicijalne eksploatacije i povraćaja investicija, može se očekivati profit od cirkularne ekonomije – kaže Vilc.

Nemačka je, ističe Vilc, ponosna na činjenicu da je stopa reciklaže 86 odsto, ali samo 14 odsto novih sirovina dolazi iz reciklažne industrije što ukazuje na činjenicu da nije poenta samo u recikliranju, već i u tome ko koristi te proizvode.

– Aktuelna situacija na terenu pokazuje da su proizvodi od recikliranog materijala skoro dva puta skuplji, a trebalo bi da budu barem 20 odsto jeftiniji od onih dobijenih od neobnovljivih, prirodnih resursa. Zato je važno uvesti striktne standarde za reciklirani materijal – napominje Vilc.

Šta raditi sa plastikom

Ozbiljan problem u Evropi u ovom trenutku predstavlja plastika. Globalna produkcija plastike raste, 2015. godine proizvedeno je 322 miliona tona, a očekuje se da će u narednih 20 godina ta cifra biti duplirana. Proizvodnja plastike i tretman plastičnog otpada odgovorni su za emitovanje 400 miliona tona ugljen dioksida godišnje.

– Manje od 30 odsto plastičnog otpada u Evropi prikuplja se za recikliranje. Samo šest odsto novih plastičnih materijala dolazi iz recikliranja, dok 95 odsto ekonomske vrednosti iz plastičnih pakovanja trenutno odlazi u otpad. Neuspeh u recikliranju košta evropsku ekonomiju 105 biliona dolara godišnje – naglašava Vilc.

Krajem prošle godine EU je postigla dogovor o zabrani korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, što znači da će slamčice i plastični tanjiri otići u istoriju za dve godine kada se očekuje da će odluka stupiti na snagu. Osim toga, predviđeno je da do 2030. godine sva proizvedena plastika bude podložna recikliranju. Ipak, priča o cirkularnoj ekonomiji ne sme da se završi na recikliranju.

– Cirkularna ekonomija nije samo otpad, iako je naravno važno njegovo minimiziranje. Treba podržavati ekodizajn proizvoda, razmišljati o životnom ciklusu proizvoda, produženoj odgovornosti proizvođača. Akcenat takođe treba da bude na ponovnoj upotrebi proizvoda što zahteve promene u svesti i proizvođača i potrošača – zaključuje Vilc.

 

 

Leave a comment

Name
E-mail
Comment

Prijavite se za naš bilten (Newsletter)