Sa kojim problemima se susreću kompanije koje pokušavaju da uvrste principe cirkularne ekonomije u svoje poslovanje, kakvu štetu nanose jednokratna plastika i stiropor u koje se pakuje hrana koju naručujemo preko sve popularnijih aplikacija za dostavu, ali i zašto cirkularna ekonomija predstavlja ulaznicu za velika tržišta – neke su od teme panela „Cirkularni model poslovanja – ono što je đubre za jednog je resurs za drugog“ održanog u okviru Reset Sumita.

Na panelu su učestvovali dr Vuk Đorđević, viši naučni suradnik sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Slobodanka Cucić, menadžerka korporativnih poslova Apatinske Pivare Molson Coors Company, Nikica Marinković, direktor Altaboxa LLC, Nikola Stanojević, generalni menadžer projekta Soma, Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova, Nestlé Adriatic S d.o.o.

Dizajnirati proizvode bez otpada

Moderator Milan Veselinov, direktor CirEkon-a istakao je da je cirkularna ekonomija prilika  da se uspostavi odgovorno poslovanje.

– Tri principa cirkularne ekonomije su dizajnirati tako da ne postoji otpad i zagađenje, zadržati proizvode i materijale što duže na tržištu s najvećom vrednošću i regenerisati prirodne sisteme koristeći čiste supstance, obnovljive resurse i izvore energije. Zelena cirkularna ekonomija je nova ekonomija, jer su velike posledice ako to ne učinimo na vreme – kazao je Veselinov.

Prema njegovim rečima, Srbija u odnosu na EU trenutno odvaja osam do 10 puta manje na cirkularnost proizvoda i inovacije, i osam do 10 puta manje na zaštitu životne sredine.

– Cirkularna ekomonija ima za cilj da dizajnira proizvode bez otpada. Srbija je uspešno promenila narativ od reciklaže na privrednu mogućnost. Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo je dokument Mapa puta za cirkularnu ekonomiju – podsetio je Veselinov.

Borba protiv jednokratne plastike

Nikica Marinković, direktor Altaboxa LLC, objasnio je da za njega cirkularna ekonomija predstavlja ulaznicu za velika tržišta s novim inovativnim proizvodom.

– Bavimo se ekološkim pakovanjem. Počeli smo pre par godina, borimo se protiv plastike i upotrebe stiropora. Kao izolator koristimo ovčju vunu. Đubre koje se kod nas baca je veoma vredan resurs.

Marinković objašnjava da bi plastiku i stiropor trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe za dostavu hrane naručenu preko interneta.

– Biće nam potrebno 150 godina da ispravimo sve ono što smo uradili u prošlosti – upozorio je Marinković.

Nikola Stanojević, generalni menadžer projekta Soma naglasio je da cene otklanjanja otpada rastu, a resursi nestaju. Stojanović ističe da se Projekat Soma bavi razvojem inovativnih biomaterijala koji mogu da se koriste u industriji ili kao zamena za plastične materijale. Kao barijere istakao je nedostatak regulatornog okvira koji se bavi inovacijama.

Tim Soma razvio je biosporin, zamenu za stiropor, za koju koriste poljoprivredni otpad.

Neophodna edukacija i razmena znanja

Slobodanka Cucić, menadžerka korporativnih poslova Apatinske Pivara Molson Coors Company, kaže da je ova kompanija počela da primenjuje cirkularnu ekonomiju u svakom koraku poslovanja. Ona ističe da je Apatinska pivara plaćala da se pivski trop zbrinjava kao otpad.

– Naišli smo na barijeru da ne možemo da ga predstavimo kao otpad. Onda smo naišli na problem edukacije i znanja. Usledio je dug proces usaglašavanja. Danas se koristi u proizvodnji stočne hrane – objašnjava Cucić prepreke na koji su išli u procesu “nekada otpad sada proizvod”.

Ona dodaje da Apatinska pivara ima i svoje postrojenje za preradu otpadnih voda, koji umnogome pomaže razvoj cirkularne ekonomije.

Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova Nestlé Adriatic S d.o.o. ističe da je cirkularna ekonomija deo svakodnevnog rada i aktivnosti koja nema alternativu.

– Cirkularna ekonomija je zajedničko polje delovanja, u ovom segmentu nema konkurencije, treba svi zajednički da delujemo – kaže Milanović i ističe da su se obavezali da sva pakovanja Nestle proizvoda budu pogodna za reciklažu.

Ona dodaje da iz Nestle fabrike u Surčinu nijedan gram otpada ne izađe na deponije jer se radi finalna separacija otpada.

– Regenerativna poljoprivreda je veliki projekat na kom radimo, naši naučnici će edukovati dobavljače kako da regenerišu prirodne sisteme, da unaprede biodiverzitet.

Zelena poljoprivreda

Dr Vuk Đorđević, viši naučni saradnik sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kaže da je cirkularna ekonomija nastavak svih prethodnih aktivnosti Instituta.

– Na poljoprivrednu proizvodnju zeleni su se obrušili zbog upotrebe pesticida koji se koriste u poljoprivredi. Cirkularna ekonomija je logičan nastavak cele naše priče – kaže Đorđević.

Prema njegovim rečima, Institut se trudi da ozeleni poljoprivrednu proizvodnju i ima manji uticaj na zaštitu životne sredine.

– Svesni smo da imamo veliki pritisak energetskog sektora na poljoprivrednu proizvodnju da se ostaci žetve smatraju otpadom i koriste za proizvodnju energije. Zemljište je resurs koji moramo štititi i čuvati i unapređivati kako bismo dugoročno opstali. Upravo su ti ostaci nama glavni izvor biogenosti zemljišta – objasnio je Đorđević.