Novčanici od tetrapaka “obučeni” u stripove – san pretvoren u uspešan posao

Odbačeni tetrapak, stari strip, trud u neograničenim količinama i prstohvat mašte, pa obilato posuto ljubavlju – recept je za novčanike, fascikle i torbe koji nastaju u umetničkoj radionici Nezaborav Nine Blažević. Ono što je počelo kao hobi – pravljenje novčanika od iskorišćenih tetrapaka, a onda njihovo “oblačenje” u stripove – pre dve godine preraslo je u stalni posao.

U razgovoru za Centar za promociju cirkularne ekonomije Nina priča o tome kako su se “apciklažom” (upcycling – ponovna upotreba predmeta koji su već korišćeni) bavile još naše bake i deke i zašto veruje da je moguće približiti filozofiju “nula otpada” onima koji tek dolaze.

Nina Blažević

– Ideja da pravim novčanike od tetrapaka nije moja. To je jedna od brojnih “uradi sam” ideja za “apcikliranje” starih stvari koju sam pronašla na internetu. Ideja da novčanike napravljene od tetrapaka “obučem” u stripove i obložim selotejpom, e, to već jeste bio moj “Eureka!” momenat. Čim sam realizovala prvi probni “obučen” novčanik, odmah sam imala ideje za unapređenje modela i tehnike – priseća se Nina.

Tetrapak kao veoma izdržljiv materijal

U početku joj je, kaže, bio dovoljan tetrapak iz porodičnog domaćinstva, kao i od prijatelja. Kada se posao razvio, povezala se sa ljudima koji svakodnevno razvrstavaju otpad u svom domaćinstvu. I tako im pomogla jer im je odlaganje tetrapaka predstavljalo problem.

Po korišćenju, tetrapak mora biti opran i dobro osušen kako se mirisi ne bi zadržavali. Tako uredno odložen može stajati koliko god je potrebno. U prvoj fazi rada, tetrapak otvaram, krojim i isecam u skladu sa modelom novčanika ili drugog predmeta koji pokušavam da napravim. Ovde obično dolazi jedna faza “oblačenja” i oblaganja tetrapaka, potom delimičnog sklapanja, dodavanja kopči ili drugih elemenata, pa potom daljeg oblačenja i oblaganja selotejpom – otkriva Nina kako u njenoj radionici nastaju nezaboravni predmeti.

Neki delovi procesa su, ističe, izuzetno delikatni i precizni, najpre oblaganje selotejpom ili folijom tako da površina bude obložena kvalitetno, bez mehurića. Drugi delovi procesa, pak, zahtevaju “fizikalisanje” jer tetrapak kao materijal za savijanje i ravnanje traži i malo snage. Ali zato novčanici traju i po nekoliko godina.

Delikatan proces rada

– Ivice na novčanicima se najviše habaju jer trpe najveće trenje u susretu sa drugim predmetima, ali tetrapak kao materijal je vrlo izdržljiv i kvalitetan. Svako ko pokuša rukama da pocepa pakovanje mora to da primeti. Ovako dodatno “obučen” i obložen, još je bolji. Ja koristim svoj sadašnji novčanik skoro četiri pune godine. Najbolje od svega je što površinsko habanje ili neki manji kvar može vrlo lako da se popravi, sa malo selotejpa, što je svakom dostupno i to i dalje ne izgleda kao “pokvaren” dizajn, već se savršeno uklapa sa postojećom strukturom novčanika – naglašava Nina.

Reciklaža novčanika, kao poslednje pribežište u kružnoj ekonomiji funkcioniše onako kao i reciklaža tetrapaka. Znači, ne uvek i svuda ili skoro ne uopšte, ali prema rečima naše sagovornice, usitnjenje na komadiće za eko cigle se pokazalo kao dobro rešenje.

– Ali zato ja svoje kupce uvek pozovem da mi stare novčanike donesu da ih još jednom preobučemo, tj. “ap-apcikliramo” jer tetrapaku ispod gornjeg sloja obično ništa i ne fali.

Hitan apel za promene navika

Statistike sa društvenih mreža pokazuju joj da je više prate žene od 25 do 35 godina, mada se to ne vidi uvek prilikom same kupovine. Ono što se definitivno vidi je da ekološka svest pojedinaca raste, primećuje Nina, prisećajući se anegdota kada su je ljudi ispravljali kada kaže “apciklaža”, misleći da ju je pomešala sa reciklažom. Takođe, sve je više bazara orijentisanih na prodaju stvari sa nula otpada, a ekološki orijentisane organizacije često sarađuju na zajedničkim projektima.

Roba sa nula otpada sve češće i na bazarima

– Naravno, bilo bi lepo da ovakve saradnje budu dobar primer i ljudima izvan oblasti ekološki osvešćenih krugova. Nadam se da ću uspeti da izađem sa odgovarajućom ponudom prema širem korporativnom tržištu, da oni uvide značaj razmišljanja u skladu sa ekološkom odgovornošću – kaže Nina.

Od presudnog značaja je, ipak, uloga države, primećuje naša sagovornica očekujući da ova tema dođe u fokus jer je ekološki trenutak u kom se celokupna planeta nalazi alarmantan, pa je neophodan hitan apel za promene navika i pojedinaca i kompanija.

Bitno je da postoji zakonski okvir koji nas prepoznaje ne samo kao cirkularnu ekonomiju u mikro biznisu, već i kao socijalno preduzeće, odnosno kategoriju koja rešava problem zajednici u kojoj živi i oplemenjuje je na određen način, znanjima i primerima dobre prakse koje u svom radu prikazuje. Od uspeha ovakvih biznis ideja zavisi implementacija i nekih budućih dobrih praksi i ekoloških vrednosti u šire slojeve stanovništva – ističe Nina.

Štedljive bake i unuci osetljivi na ekološka pitanja

A kad je već o široj populaciji reč, tu barem ne bi trebalo da bude teško promovisati upcycling – novi termin, ali staru pojavu, pogotovo na našim prostorima gde su ljudi zbog štednje nalazili razne kreativne načine za ponovnu upotrebu starih proizvoda.

– “Apciklaža” zaista jeste prisutna u našem društvu, bar u generaciji naših baka i deka kao praksa koja se nije niti posebno isticala, niti dovodila u pitanje. Naši roditelji možda su sebi mogli da priušte i neke druge vrste navika težeći ka luksuzu i svakodnevnoj udobnosti u skladu sa duhom vremena, ali mi danas opet moramo da se prisetimo tih starih načina.

Upcycling – novi termin za staru pojavu

Dok sama pripada generaciji kod koje primećuje nostalgiju za starim stvarima, Nina sa optimizmom gleda u nove naraštaje koji joj ulivaju veru da je promena svesti moguća. Put do njih, kaže, vodi kroz skromnost i zahvalnost.

Mlađi od nas imaju i novi senzibilitet i naročitu osetljivost za goruća pitanja pravde i etike – samim tim i ekologije, problema klimatskih promena i problema ekonomskog sistema. Negovanjem zahvalnosti za ono što imamo, saosećanja za bogatstva živog sveta i očuvanja njihovih i naših prirodnih staništa, te ukupno bliskog kontakta sa prirodom, približićemo i vrednosti “apciklaže”, antikonzumerizma i filozofije nula otpada onima koji tek dolaze, odnosno stvorićemo gotov ambijent da se te vrednosti podrazumevaju – jasna je naša sagovornica.

Ohrabrujuća je i njena poruka za sve koji sada razmišljaju da se upuste u avanturu pravljenja proizvoda od onog što posmatramo kao otpad.

– Poruka nekom sadašnjem sanjaru koji se još nije usudio jeste: “Usudi se”. Preko ste nam potrebne i potrebni svi vi divni umovi koji u onome što nas već okružuje vidite resurs, a ne smeće. Budite spremni na to da nikada niste sasvim spremni za sve, treba da radimo najbolje što možemo sa tim što imamo. A ako to što imamo, posmatramo kao potencijal i početak procesa, a ne otpad i kraj, to je već nada za nas, našu planetu i naše okruženje – poručuje Nina.

Foto: Privatna arhiva

Leave a comment

Name
E-mail
Comment

Prijavite se za naš bilten (Newsletter)