Da li juta može da bude alternativa za plastiku

Dok svest o štetnosti plastike raste širom sveta, naučnici ubrzano rade na razmatranju alternativa materijalu koji je doprineo izgradnji modernog društva. Juta bi mogla da bude ta alternativa, nadaju se naučnici, prenosi GreenBiz.

Reč je o pristupačnom materijalu koji je razgradiv. Gaji se u zemljama jugoistočne Azije, uključujući Indiju i Bangladeš koje su zajedno zaslužne za 93 odsto svetske proizvodnje jute. Klima ovih zemalja pogoduje procesu proizvodnje koji je prilično jednostavan. Juta ne zahteva mnogo prostora za uzgajanje, biorazgradiva je, a troškovi proizvodnje su niski što je čini pristupačnom. Posle pamuka, juta se smatra za jedan od najpristupačnijih prirodnih materijala.

Jedan hektar jute može da apsorbuje oko 15 tona ugljen-dioksida i da oslobodi 11 tona kiseonika tokom jedne sezone što onda smanjuje količinu ugljen-dioksida u atmosferi. Za njen uzgoj potrebno je manje vode nego za većinu biljaka, a kada se odbaci, razgradiće se za nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Reč je o izdržljivom materijalu koji se može koristiti mnogo puta. Od jute se mogu napraviti torbe za višekratnu upotrebu, zavese, odeća, tepisi. Zbog svojih svojstava, juta može da sačuva okeane, doprinese prevenciji klimatskih promena istovremeno pomažući farmerima u zemljama u razvoju koji mogu imati korist od većeg uzgajanja, optimistični su naučnici.

Inače, svetska proizvodnja plastike povećala se sa 2,3 miliona tona 1950. godine na 162 miliona tona 1993. godine i 448 miliona tona 2015. godine. Više od 40 odsto proizvoda od plastike koristimo samo jednom pre nego što ih bacimo, ne razmišljajući gde odlaze nakon toga. Veliki deo plastike, više od 8 miliona tona godišnje, završava u okeanima zagađujući ih. Jedan deo završava na deponijama, a poznato je da je plastici potrebno oko 450 godina da se razgradi.

Foto: Pixabay

Leave a comment

Name
E-mail
Comment

Prijavite se za naš bilten (Newsletter)