10 razloga zašto je sada pravo vreme za cirkularnu ekonomiju

Neposredno pred proglašenje pandemije koronavirusa, Evropska komisija je 11. marta usvojila Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. Ambiciozni paket mera deo je Evropskog Zelenog sporazuma i nove agende Evropske unije o održivom rastu. Uporedo sa propisima i preporukama, broj kompanija koje su vodile računa o manjem zagađenju, izbacivanju plastike za jednokratnu upotrebu, smanjenju ugljeničnog otiska, rastao je iz dana u dan. A onda se desila pandemija. I učinilo se da će godine i decenije mukotrpnog truda, kad je reč o zaštiti životne sredine, pasti u vodu. Jer, ako se kompanije bore da prežive, niko neće razmišljati o zaštiti životne sredine.

Da ne mora da bude tako, objašnjava Piotr Nejman u autorskom tekstu na blogu We are circular. Baš sada je pravo vreme za cirkularnu ekonomiju, piše Nejman i podseća da je izlaz iz krize u kojoj se trenutno nalazimo u empatiji, disciplini, saradnji i inovaciji. Uprkos tome što u doba recesije deluje bezbednije da se držimo oprobanih modela i da se uzdržimo od eksperimenata, istina je drugačija – doba kad se sve menja je pravi trenutak da se sve izgradi na novim principima. Ovo je po njemu 10 razloga zašto je sada pravo vreme za cirkularnu ekonomiju.

1. Promena sistema vrednosti

Epidemija je dovela do toga da smo počeli da razmišljamo šta je važno. Svi smo shvatili da je moguće da konzumiramo manje, da su zdravlje, život i zajednica važniji od materijalnih dobara. Takođe, pošto niko nije očekivao da će epidemija biti takva opasnost po čovečanstvo, a njen uticaj je potcenjivan, ljudi su sada skloniji da razmišljaju o posledicama klimatskih promena, nedostatka resursa i drugih činjenica o kojima su do sada mahom govorili borci za zaštitu životne sredine.

2. Državna intervencija

Gotovo sve vlade intervenišu kako bi pokrenule ekonomiju, pa je sada pravo vreme da se investira u energetsku transformaciju i druge cirkularne projekte koji će pre ili kasnije morati da se sprovedu.

3. Velika obnova

Ovo je doba velike rekonstrukcije pa je vreme da se sve što može, izgradi ponovo, na novim pretpostavkama. Novi poslovni modeli moraju uzeti u obzir promenjene potrebe mušterija i drugačije vrednosti. Proizvodi će morati da budu drugačije dizajnirani, ali i usluge. Primera radi, hoteli menjaju način na koji funkcionišu kako bi smanjili kontakt sa gostom, pa je sada šansa da se iznađu nova rešenja za problem hrane iz restorana koja završava kao otpad. Takođe, rad od kuće postao je sve popularniji, pa je vreme da razmislimo da li su nam potrbeni ogromni kancelarijski prostori u gradskim centrima. Ljudi sada provode mnogo vremena u lokalnim zajednicama  gde bi mogle da se razviju usluge koje će se bazirati na deljenju, umesto posedovanja.

4. Digitalizacija

Zahvaljujući pandemiji, digitalizacija je ubrzana i one firme koje su omogućile korisnicima da zadovolje svoje potrebe, a da ne izađu iz doma, profitirale su. Očekuje se porast broja onlajn trgovina i razvijanje servisa koji će korisnicima omogućiti da funkcionišu u bezbednom okruženju.

Svaka kriza dovodi do rasta inovacija
5. Porast startapa i inovacija

Svaka kriza dovodi do rasta inovacija, kaže Nejman i podseća da su Uber i Airbnb nastali u prethodnoj krizi. Sada takođe možemo očekivati poplavu startapa čiji će cilj biti da sruše status kvo. Mlađe generacije koje su uglavnom nosioci startapa su već osetljivije na pitanja zaštite životne sredine, pa se od njih mogu očekivati ekološki svesnija rešenja.

6. Štednja

Nastupajuća kriza će svakako uticati na finansijske odluke i pojedinaca i kompanija. Sve što može da utiče na smanjenje troškova sada je dobrodošlo. To podrazumeva pažljiviju i bolje planiranu kupovinu, optimizaciju troškova u proizvodnji, upravljanju otpadom, logistici i distribuciji, porastu korišćenih proizvoda koji će biti dostupni po nižoj ceni. Očekuje se da će raniji trend iznajmljivanja umesto posedovanja, nastaviti da raste i da će se kompanije okretati deljenju resursa, prostora. Takođe, zbog štednje, sve će popularnije biti popravke i u domaćinstvima i u javnim prostorima.

7. Novi prihodi

Kompanije suočene sa krizom će tražiti nove izvore prihoda u formama promenjenih poslovnih modela. Ako bi usvojile cirkularan model, mogle bi, primera radi, da dobiju dodatne prihode na resursima koje već poseduju, npr. iznajmljivanjem prostora ili opreme. Otpad bi takođe mogao da postane dodatni resurs. A nisu isključene inicijative kompanija kojima bi stimulisale mušterije da im donesu stvari koje ne koriste za određenu novčanu nadoknadu (švedski modni gigant H&M to radi godinama sa karticama za 15 odsto popusta za svakog ko donese kesu sa starom garderobom za recikliranje).

8. Lokalni lanci za snabdevanje

Epidemija je pokazala koliko su krhki globalni lanci snabdevanja. Oslanjanje na podizvršioce u azijskim zemljama ili praksa mreže podizvođača zavisnih jednih od drugih, pokazala se kao nepouzdana. Popularni outsourcing je pokazao da sve više firmi postaje nesposobno da proizvodi svoje proizvode i da moraju da se oslanjaju na kompanije koje se nalaze na drugim kontinentima. Kao odgovor na probleme koje su zbog toga imale u prethodnom periodu, sada će mnoge firme tražiti regionalno organizovane lance.

9. Sirovine

Teškoće u globalnom snabdevanju primoraće mnoge kompanije da traže sirovine bliže. To je i šansa za nova partnerstva među kompanijama i za inovativne proizvode.

10. Radna mesta

Mnoge kompanije zatvorene za vreme pandemije neće se ponovo otvoriti, dok će druge smanjiti broj radnih mesta. Investiranje u cirkularnu ekonomiju znači nove lokalne poslove što će pomoći državama u borbi sa posledicama krize.

Foto: Pixabay

Leave a comment

Name
E-mail
Comment

Prijavite se za naš bilten (Newsletter)